|
Pobjeda Nedjelja, 16. avgust 2009.
KOLIKO SE U DRŽAVNOJ SKUPŠTINI KORISTE KOMPJUTERI I KADA ĆE HRPE MATERIJALA NESTATI IZ POSLANIČKIH KLUPA
Lapis i notes od jeseni u penziju
Danas je poslovanje bilo koje firme, preduzeća, ustanove, organizacije, nezamislivo bez kompjuterskog sistema. Informatička pismenost je neophodna da bi se opstalo u modernom svijetu. Brže se razmjenjuju informacije, efikasnije završavaju poslovi, a mogućnost uštede i novca i energije je ogromna. Međutim, u Crnoj Gori, i dalje, u brojnim državnim institucijama neoprikosnoveno vlada - štampač. Materijali se, umjesto da se onlajn prosljeđuju korisnicima, štampaju u bezbroj primjeraka, prepisuju... Zavrzlami nikada kraja.
Jedan od najboljih primjera su skupštinski odbori, na kojima se poslanicima i dalje dostavljaju zakonski predlozi u štapmanoj formi, rijetko koji poslanik na zasijedanja nosi lap top, a diskusije i dalje traju u nedogled. Iako je Skupština obezbijedila svim poslanicima lap topove, a većina službi im materijale prosljeđuje u elektronskoj formi, izgleda da je mnogima lakše da sve to dobiju na ruke i tek tada se pripreme za diskusiju. Zato smo i pitali crnogorske poslanike da li i koliko u svom radu koriste kompjuter i kada će papiri nestati iz poslaničkih klupa?
Politički direktor DPS-a, Predrag Sekulić, kaže da koristi računar, i na poslu i privatno - već odavno i da mu je neophodan u radu. Sekulić objašnjava da Poslanički klub DPS-a ima vajrles konekciju u zgradi Skupštine i da gotove sve informacije razmjenjuju onlajn.
Smatram da će onda, kada kompletan parlament dobije vajrles konekciju, naš rad biti olakšan. U svakom slučaju, dosta toga zavisi i od Vlade - u kojoj formi šalje materijale. Očekujem da ćemo već na jesenjem zasjedanju imati mnogo bolju informatičku pripremljenost za rad, kaže Sekulić.
On ističe da većina poslanika u Klubu DPS-a koristi kompjuter i blagodeti elektronskih komunikacija.
Vasilije Lalošević iz SNP-a kaže da je korišćenje kompjutera prioritet u radu bilo kog javnog radnika.
Mi u SNP-u gotovo isključivo komuniciramo na taj način. Dobijamo materijale u elektronskoj formi i razmjenjujemo određene informacije putem i-mejlova. Moram da podsjetim da je veb sajt SNP-a mnogo pomogao da se svi funkcioneri naše stranke informatički obrazuju. Na žalost, već dugo traje priprema vajrles mreže u Skupštini i mislim da će taj dio biti ubrzo završen. Onda ćemo svi u Skupštini komunicirati onlajn i biti mnogo efikasniji, kaže Lalošević.
Lider PZP-a, Nebojša Medojević, ističe da kompjuter u svom radu korsti šest do 10 časova dnevno, ali da je informatička mreža Skupštine na poražavajućem nivou.
Uslovi za rad su daleko najgori u regionu. Albanija, BiH, Makedonija i Srbija su daleko ispred nas. Sajt Skupštine ne funkcioniše, internet je užasno spor, amandmani na predloge zakona se ne objavljuju na sajtu Skupštine, kao ni mišljenja Vlade. Vjerovatno je to odnos vlasti prema Skupštini i nama u PZP-u strahovito smetaju ovakvi uslovi u radu, jer smo odavno usvojili neophodne informatičke standarde, poručuje Medojević.
Direktor renomirane softverske firme “Montora Softver”, Tatjana Rađenović na pitanje da li narodni poslanici treba da budu informatički pismeni odgovara direktno i bez zadrške.
Da ste mi ovo pitanje postavili prije 10 godina, na tu temu bi mogli da polemišemo i uđemo u argumentovanu diskusiju za ili protiv. Međutim, na kraju prve dekade 21. vijeka, uzimajući u obzir stepen razvoja zemalja Evropske unije, SAD i drugih visokorazvijenih zemalja tj. društva kojem mi kao država stremimo, smatram da je ovo pitanje potpuno izlišno. Ja tu nemam dileme i smatram da bi svi budući poslanici prilikom kandidature za poslaničke liste morali da prilože Sekretarijatu Skupštine Crne Gore osnovni internacionalni sertifikat ECDL (European Computer Driving Licence) i to po mogućnosti skeniran i, naravno, dostavljen i-mejlom koji treba da predstavlja njihov svakodnevni alat za komunikaciju. Po meni bi to bilo u skladu sa evropskim standardima i dokazivalo bi njihovu informatičku pismenost. Ne bih voljela da ovaj moj stav bude protumačen kao rigorozan stav nekoga koji dolazi iz informatičke struke, već kao stav običnog građaninina, koji posmatra savremene tokove u razvijenom svijetu i želi da u našoj skupštini rade efikasni predstavnici naroda, ističe Rađenović.
Ona kaže da je, gledajući zasjedanje parlamenta, vidjela u par navrata samo neke od poslanika sa notebook-om.
Voljela bih da griješim i da svi oni računare aktivno koriste. Ako se ne varam, u Javnim nabavakama je prošle godine bilo oglašeno da Skupština nabavlja notebook računare za poslanike, pa vjerujem da je ta nabavka i sprovedena, tj. da svi poslanici posjeduju računare. Kao i u svakom drugom poslu, upotreba računara donosi efikasnost i uštede u radu - po više osnova. Tu je u pitanju brzina i kvalitet obavljanja zadataka, ogromna ušteda u papiru i tonerima za štampu, trošenja štampača, izuzetno velika ušteda u radu službi koje moraju da prate rad nekog poslanika koji ne koristi računar. Tu su i novi kanali komunikacije, pristup znanju i informacijama itd. Sada je aktuelan posao na pripremanju odgovora na upitnik Evropske unije. Koliko znam - odgovori moraju da budu relativno brzo pripremljeni i jako detaljni. Ne znam da li će neko od poslanika učestvovati u ovom poslu pripreme odgovora na pitanje EU, ali čisto sumnjam da će tu bilo ko moći da bude efikasan u radu i da ponudi kvaliteten doprinos ovom značajnom poslu bez osnovnog informatičkog znanja, zaključuje sagovornica “Pobjede nedjeljom”.
Elektronska Vlada za nekoliko mjeseci
Kada je riječ o crnogorskoj Vladi u toku su pripreme za elektronske sjednice i za izradu novog sajta. Potpredsjednik Vlade, Vujica Lazović, podsjeća da je u ovoj državnoj instituciji realizovan određeni broj ICT projekata.
Pomenuću, recimo, da neka od vladinih tijela, kao što su Komisija za ekonomsku politiku i Komisija za politički sistem, već rade u elektronskom režimu. Ono što me posebno raduje kao koordinatora ovih poslova u Vladi Crne Gore, jeste da je ovaj novi modus rada kod samih članova Vlade naišao na veliko odobravanje, što je pokazatelj svjesnosti o korisnosti ICT rješenja u svakodnevnom radu. Naravno, mi sa ovim nećemo stati. Okolnosti opšteg tipa će nam u budućnosti, vjerujem, biti više naklonjeno, tako da ćemo mi, saglasno Akcionom planu i ciljevima sadržanim u Strategiji o razvoju informacionog društva do 2013. godine, uskoro biti u prilici da promovišemo i neka nova rješenja, odnosno servise. Softversko rješenje za elektronske sjednice Vlade je u pripremi, ali ćemo ga aktivirati prelaskom u novu zgradu, jer bi bilo neracionalno ulagati u informatičku infrstrukturu za ovo rješenje u starom prostoru, ako znamo da ćemo se preseliti za nekoliko mjeseci, kaže Lazović.
|
